|
|
Dobrodošli na stranicu posvećenu igrama od kojih je sve počelo. Neki od naslova koji će biti predstavljeni ovde su dvostruko stariji od mnogih posetilaca sajta, ali i danas nose sa sobom veliku dozu originalne zaraznosti kojima su plenili sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Zanimljiv je, recimo, podatak da je u Japanu usled ogromne potrošnje žetona bila zahtevana izrada dodatnih količina sitnog novca, jer ih jednostavno više nije bilo u opticaju!
Kao prva video igra se najčešće pominje famozni Pong, svima dobro poznata simulacija stonog tenisa. Medjutim, to nije baš sasvim tačno. Prema Infoplease sajtu, prva video igra se pojavila još 1958. godine. Naravno, tematika je opet bio stoni tenis, a igralo se pomoću osciloskopa, uredjaja koji se, izmedju ostalog, koristi za ispitivanje strujnih kola u elektronici. Autor je bio Willy Higinbotham. 1961-ve godine, Steve Russell stvara igru Spacewar, koja se igrala na Digital PDP-1 mainframe računaru. Polako počinje da se uvodi ideja o igrama na TV aparatima, tako da 1967. godine Ralph Baer stvara dve igre kojima je moglo da se upravlja putem dečje igračke-pištolja, koji je detektovao tačke na TV ekranu. 1970. godine, Nolan Bushnell i Ted Dabney, budući osnivači Atari kompanije, započinju rad na verziji igre Spacewar za arkadne aparate (popularno kod nas automate). Ova igra, kojoj je naziv promenjen u Computer Space postaje prva video igra koja je ikada napravljena, i to u 1500 primeraka. Smatralo se da je preteška za igru :).
1972. Magnavox stvara prvi kućni sistem za igru. Iste godine, osnovana je firma Atari, i R. Baer, koji je zaposlen u njoj stvara Pong (Vidi link). Igra dobija ime po zvuku koji stvara loptica u ping-pongu kada udari u drveni reket. Igra je napravljena u 150000 primeraka! Iste godine je prvi put za igre iskorišćen mikroprocesor.
1976-te godine, pojavljuje se prva konzola za igre, Telstar, proizvodjača Coleco, a uskoro i prvi sistem koji je uveo princip izmenjivih kertridža u vidu audio kaseta. Već sledeće godine, Atari izdaje svoju konzolu, koja se prodavala po ceni od 250$.
1978-me godine, Midway izbacuje Space invaders, prvu igru koja je pamtila i ispisivala najbolje rezultate.
Odatle već počinje istorija. Ubrzo se pojavljuju Asteroids, koji su pamtili i inicijale osobe koja je postavila rekord, zatim Pac-man, koji je proizveden u 300000 primeraka. 1980. godine, pojavljuje se i prva 3D igra, Battlezone (ne, to nije RTS koji je napravio pravu malu revoluciju u svom žanru :).
1983-će, pojavljuju se prve 8 bitne konzole, Nintendo Entertainment System, poznat pod imenom Famicom u Japanu, kao i računari, Commodore 64, izuzetno privlačan zbog svoje niske cene i velikih mogućnosti. 1985-te, pojavljuje se Tetris, delo ruskog programera Aleksa Pajitnova, koje se izvršavalo na PC-ju.
Uskoro se javljaju i konkurenti, Sega sa Master System konzolom. Pojavljuje se i Game Boy, i dan-danas popularna džepna konzola, kao i prve 16-bitne konzole, TurboGrafx(NEC), Genesis(Sega) i Super Nintendo Entertainment System(SNES)(Nintendo).
1993-će, javljaju se prvi pokušaji stvaranja 64-bitnih konzola - Jaguar, koji je sadržao dva 32-bitna procesora. 1994. Sega Saturn i Sony Playstation izlaze na svetlo dana.
Počev od Sony-jevog Playstationa, počinje bum arkadnih igara koji ne prestaje ni do dan danas. PC je i dalje veoma jaka igračka platforma, koja ni malo ne zaostaje (čak naprotiv!) za specijalizovanim sistemima. Igre za arkadne mašine se i dalje prave, i to mahom borilačkog, platformskog i sportskih žanrova, pogodnih i za konverzije na konzole, dok strateške i slične igre i dalje drže primat na 'ozbiljnim mašinama'.
Medjutim, stare igre su i dalje imale neki svoj stari 'šmek', i kao pravi antikviteti imali su sve veću istorijsku vrednost. Postavilo se pitanje kako sačuvati igre kojih su se retki sećali, pa se kao rešenje nametnulo direktno dumpovanje (kopiranje) sadržaja njihovih memorija na moderne mašine. Obzirom da su današnje mašine nekoliko hiljada puta jače od onih na kojima su se vrteli originali sasvim je moguće emulirati (oponašati) stare sisteme na kojima su se njihovi programi vrteli, tako da su stari hitovi ponovo zaživeli na današnjim hi-tech računarima. Za izvršenje starog kod nije potrebno mnogo, potreban je program koji će emulirati hardver starih mašina, i dump originalne igre, popularno nazvan Rom. Jedan od najpopularnijih (i najmoćnijih) emulatora je M.A.M.E. (Multi Arcade Machine Emulator), i slobodan je za skidanje, dok za romove važe nešto drugačija pravila.
|
|
|
|
 |
Full CounterStrike 1.5
Gateway editor za War3, Starcraft i Diablo
Loader za War3
Cheating Death verzija 4.32
|
|
|
|
|
|
|
|
>>> Srećna Nova godina
>>> Nova IP adresa
>>> Lista najuspešnijih igara
>>> World of Warcraft sahrana
|
|
|
|
|
|
|
|
